2024. godina je godina crnogorskog boksa. Tomislav Bato Đinović je na seniorskom šampionatu Evrope u Beogradu osvojio bronzanu medalju, prvu za Crnu Goru nakon 24. godine, dok je Bojana Gojković nastupila na Olimpijskim igrama u Parizu.
Krenimo redom…Medalja sa velikih seniorskih takmičenja u boksu za Crnu Goru godinama, pa i decenijama, bila je nemoguća misija.
Danas, Crna Gora ima osvajača evropske bronze, prvog odličja u muškoj konkurenciji nakon pune 24 godine. To je Tomislav Đinović, 19-godišnji mladić, borac velikog srca, potencijala i kvaliteta. Osvojio ju je na šampionatu Evrope u Beogradu u kategoriji do 60 kilograma.
„Još nisam svjestan šta sam uradio za Crnu Goru. Želim da našoj zemlji donesem još bolje rezultate“, poručio je naš šampion Tomislav Đinović za Sportski.me.
Medalja je mogla biti i sjajnija, jača da Đinovića nije spriječila povreda. Odluka medicinskog tima našeg borca bila je da se zaustavi u polufinalu i ne ukrsti rukavice sa Rusom Vsevolodom Šumkovim, zbog povrede vilice koju je dobio u čevrtfinalnoj borbi.
„Žao mi je jer sam siguran da bih nokautirao mog narednog protivnika Rusa. On hoće borbu, ne udara jako. Mislim da bi on bio nokautiran u ringu da sam nastavio u polufinalu. Ali, eto šteta… Doktor nije dozvolio, selektor, moj glavni trener Momčilo Zlatičanin. Bog zna zašto je sve to dobro“, nastavlja priču Đinović.
Na pitanje da li je znao da je Crna Gora čekala 24 godine na novu seniorsku medalju – Đinović je odgovorio…
„Nisam znao za taj podatak. To kada sam pročitao srce mi je bilo puno. Utisci će tek polako tek da se slegnu“, rekao je Tomislav.
Đinović se za ovaj trenutak dugo spremao sa svojim trenerom Momčilom Zlatičaninom.
„Imao sam pripreme u Beogradu na Košutnjaku. Radili smo naporno i to se sve na kraju isplatilo. Prvi meč sam boksovao sa Mađarom, kojeg sam znao sa „Beogradskog pobjednika“, dobio sam ga nokautom u trećoj rundi. U četvrtfinalu me je čekao Francuz vicešampion Evrope, koji je mnogo iskusniji od mene. Ali, nisam ga gledao kao nekog boljeg boksera od mene. U ringu, malo se plašio kada sam ga udario, kada je bio u nokdaunu, tu se malo povukao. Mogao sam da radim šta sam htio u ringu. Zadovoljan sam koga sam sve pobijedio na Evropskom prvenstvu“, kazao je Đinović.
BOKS SE VRATIO NA NAJVEĆU SCENU
Boks u Crnoj Gori posljednjih godina je usponu, vratio se stari sjaj plemenitoj vještini. Osim Đinovića, tu su Petar Marčić, Stefan Savković, Dilan Prašović, Bojana Gojković i Tamara Radunović.
Tomislav ne krije ambicije, ali i svog uzora našeg bokserskog velikana – Dejana Zlatičlanina.
„Nema nas puno. Iskreno želim da postignem sve što je uradio, osvojio Dejan Zlatičanin. Da donesem svjetsku titulu u profesionalnom boksu u Crnu Goru“, nedvosmislen je Đinović.
PODRŠKA OD DEJANA ZNAČI MNOGO
Nakon svake pobjede, meča dođe i podrška od Dejana Zlatičanina. To mu znači puno, kaže Tomislav.
„Znači mi zaosta mnogo. Poslije svakog meča, pusti mi poruku. Podrška, bravo i srce mi je puno“, poručuje Đinović.
Finiš 2024. godine biće u znaku boksa, velikih očekivanja za našeg mladog asa. Slijedi šampionat Evrope do 22. godine – na kojem Bato ponovo ima ima velike ambicije.
„Imam Evropsko prvenstvo do 22 godine krajem 2024. godine. Mislim da ću tu uzeti zlato. Siguran sam u sebe, samo da me zaobiđu povrede“, rekao je Đinović.
Zahvalio se na podršci Ministarstva sporta i mladih.
„Od njih imam podršku, od Crne Gore imam podršku. Ja ću to da im vratim na pravi način“, poručio je Đinović.
BK ZLATIČANIN STVARA NOVE ŠAMPIONE
Tomislav je član BK Zlatičanin, koji stvara nove šampione. Bato, radi sa trenerom, nekadašnjim bokserom Momčilom Zlatičanom. Na pitanje da li je Momo strog je odgovorio…
„Na treningu jeste. Kada se družimo nije. Ali, na treningu jeste strog“, uz osmjeh je zaključio razgovor za portal Sportski.me Đinović.
Prije velikog upsjeha na prvenstvu Evrope, Tomislav je bio najbolji takmičar 61. prestižnog Međunarodnog turnira “Beogradski pobednik”.
Ovaj tekst je finansiran sredstvima iz Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija Ministarstva kulture i medija.
