Da crnogorski vaterpolo ne mora da brine za budućnost potvrđeno je prošlog ljeta.
Jul i avgust je bio u znaku vodenih sportova, iščekivanja, na kraju, ono što je najvažnije i odličja. Kadetska selekcija se oktila evropskom bronzom, a njihove kolege iz U18 nešto kasnije zlatom.
Crna Gora “prošetala” Oradeom razbila sve rivale na kontinentalnom takmičenju. Mladi Novljanin, Strahinja Gojković je kao kapiten i MVP turnira na pravi način predvodio svoje drugove do titule.
“Mlađe kategorije reprezentacije i uspjeh koji smo mi ostvarili prošle godine je velika stvar i lijepa uspomena. Ipak, moje mišljenje je da se to sve brzo zaboravi i ne računa kao veliki uspjeh već kao jedna usputna stanica do ostvarivanja velikih ciljeva sa seniorskom reprezentacijom”, kazao je Gojković na početku priče za Sportski.me.
Slobodnog vremena praktično nije ni bilo. Strahinja se prilkjučio pripremama Jadrana, a kasnije je stigao i poziv za seniorsku reprezentaciju.
Jadran je trenutno u borbi za plasman na F4 regionalne Premijer lige, a u Evrokupu je odigrao prvi meč osmine finala sa Panatinikosom, i izgubio u Atini 11:10. Slijedi revanš i borba za Top 8.
“Igra u Jadranu i u seniorskoj reprezentaciji mi mnogo znači jer se u tim utakmicama prvenstveno borim za svoj klub i reprezentaciju na velikim utakmicama i takmičenjima , a naravno pored toga me svi ti izazovi grade kao igraca i daju mi nova iskustva”, poručuje Gojković.
Na šampionatu u Beogradu – pojavio se novi, mladi tim crnogorskih “ajkula”.
Gojković je bio u sastavu na EURU, a Crna Gora, u novom sistemu takmičenja, bila daleko od polufinala. Ipak, izboreno je Svjetsko prvenstvo, nastavljen kontinuitet učešća na najvećim smotrama.
“Evropsko prvenstvo u Beogradu je pokazatelj da ova ekipa ima izuzetan potencijal iako smo jako mladi i da treba samo da vjerujemo jedni u druge i dajemo sve od sebe na treninzima i utakmicama. Mislim da samo Evropsko prvenstvo nismo odigrali u odnosu na naše kapacitete i mogućnosti jer je bilo i uspona i padova iz utakmice i utakmicu , ali je svakako to bilo jedno veliko iskustvo”, rekao je mladi Novljanin.
Ti, si izabrao svoj sportski put – kako pomoći mladima da danas, izaberu svoj ? po tebi ?
“Mladi sportisti danas i konkretno u zadnjih par godina imaju dosta opcija i dešava se često da prelaze sa jednoga sporta na drugi. Mislim da to njje tolika greška već da treba pustiti dijete da se veže za jedan sport koji mu se stvarno svidi i kada to treneri ili roditelji uoče treba se potruditi da im se pokaže način i da se djeca nauče kako treba sebe da daju sportu. Pored svega toga naravno potrebni su uvijek talenat karakter i neko zdravo rivalstvo da bi se izaslo na pravi put”, poručuje Gojković.
Da li bi nešto možda promjenio, iz današnje perspektive ?
“Iz moje perspektive kod sebe i svog puta ne bih. Ništa ne bih previše promjenio izuzev par sitnica iz mlađih dana. Smatram da sam na dobrom putu i nadam se da ću tako i nastaviti u budućnosti”, kaže mladi vaterpolo as.
Strahinja, je sin proslavljenog reprezentativca Crne Gore Vladimira Gojkovića, koji mu je trener u Jadranu, a čije su maestralne partije, medalje, titule, znatno uticale, i na Strahinju da izabere vaterpolo.
“Što se tiče mojih početaka u vaterpolu sve je krenulo tako što su me roditelji pitali želim li da treniram plivanje, na šta sam ja odgovorio da želim. Nakon toga je sve krenulo svojim putem i prelaskom sa plivanja u mlađe kategorije Jadrana sam se iz dana u dan sve više vezivao za ovaj sport. Vlado je uvijek bio tu za mene kao uzor i kao otac i trener koji mi daje primjere i savjete kako treba da se ponašam i treniram ako želim da se ozbiljno bavim ovim sportom”, zaključio je Strahinja.
Ovaj tekst je finansiran sredstvima iz Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija Ministarstva kulture i medija.
