‘Dođoh, vidjeh, pobijedih” – čuveni cezarovski trijumfalni usklik, Podgoričanin Vuk Radetić prilagodio je svojoj basketaškoj anegdoti u ”dođoh da vidim, a pobijedih”!
Momak koji je ”u svoje pero” košarku trenirao u KK Podgorica, došao je 28. maja prošle godine u Njegošev park da kao gledalac isprati finalni turnir manifestacije Glavnog grada ”Basket u mom kvartu”, ni ne slutivši da će se ubrzo obresti na terenu.
”Moja košarkaška ”karijera” nije dugo trajala, ali je basket oduvijek bio moja strast i prilika za druženje. Sa starijim bratom i društvom iz kraja sam od malih nogu igrao 3 na 3, i na taj način sam razvio istinsku ljubav prema ovom sportu”, sa osmjehom vrši uvod u priču njen junak.
Vuk je kasno saznao za sportsko-rekreativnu inicijativu Sekretarijata za kulturu i sport, pa nije na vrijeme prijavio ekipu za kvalifikacione turnire, te je završni spektakl na kultnom terenu podgoričkog basketa došao da isprati u svojstvu posmatrača.
Međutim…član kipe ”Old Pub”, iz razloga privatne prirode, nije bio u mogućnosti da tog dana dođe i bori se za slavu i novčanu nagradu, pa je kapiten Marko Koljević iskoristio pravo zamjene jednog igrača i ”startovao” Vuka na tribinama: ”’Oćeš li da igraš danas sa nama?”
”Oću, ali nemam patike, ni opremu.” ”Dres ti dajemo mi, pođi doma po patike i igraš”.
I tako je Vuk sa tribina ”odletio” do Donje Gorice, po opremu, ekspresno stigao u centar da, onako, nezagrijan, uleti u bitku.
”Iskreno, sve je to za mene bila neka vrsta šoka. Došao sam da gledam turnir i nadao se dobrom basketu. Sa momcima iz Old Pub-a, NLO-a i Limun-a se dobro znam, povremeno igramo termine, pa sam se nadao da ću nekog od njih vidjeti kako osvaja turnir. Iako sam imao želju, kao i svi na tribinama, pretpostavljam, da uzmem loptu i budem na terenu, moram priznati da baš ovaj rasplet nisam očekivao. Kad su mi Kolja (Marko Koljević) i Skendžo (Milovan Skendžić) rekli da im nedostaje igrač i predložili da uskočim, razumije se, bio sam itekako srećan. Iako je bilo iznenada, pitali su me da radim ono što volim, pa sam odmah požurio po patike”, sa još većim kezom konstatuje Radetić.
Inicijalni šok Vuk je brzo ostavio za sobom, i njegova ekipa je krenula da niže pobjede..Prvi u grupi, četvrtfinale, polufinale, finale. U finalu duel sa najprijatnijim iznenađenjem, mladom ekipom Frulaši. i na kraju, iskustvo koje pobjeđuje! Sa trbina – do titule!
”Turnir je protekao sjajno, ekipa je igrala jako dobro, organizacija je bila na vrhunskom nivou i prilično sam siguran da je i publika uživala isto koliko i mi na terenu. Mislim da je ideja ”Basketa u mom kvartu” fenomenalna, promoviše zdraviji način života, takmičarski basketaški kvartovski duh i druženja,i iz tog razloga smatram da bi Podgorici i Crnoj Gori koristilo još ovakvih inicijativa”, kaže Vuk pa komentariše svoju ulogu u timu koji je podijelio novčanu nagradu u iznosu od 1.600 eura.
”Mislim da je ljudima koji me znaju poznato sa kojim žarom igram i koliko se dajem na terenu. Pokušao sam da odigram svoju ulogu i nadam da sam uspio da opravdam povjerenje koje su mi momci iz Old Pub-a ukazali”, skromno će Vuk.
Prijave za drugo izdanje ”Basketa u mom kvartu” su u toku. Nagradni fond je veći, konkurencija žešća, a Vuk ovog puta od početka upoznat sa procedurom. S obzirom da bi previše bilo da iskušava sreću i ponovo ”gađa titulu” sa gledališta, sprema ekipu koja cilja ”Dragana Ivanovića” u srcu grada 24. juna, kada je predviđen završni čin drugog izdanja. ”Naravno, ove godine ću učestvovati ”od nule”.
Dio sam jedne nove ekipe, svi volimo da se takmičimo i trudimo se da što više uživamo u tome. Cilj nam je dobar basket, druženje i zabava i nadamo se da ćemo se makar izboriti za pozivnicu za Njegošev park. A tamo, vidite i sami – sve je moguće!”.
