Završeno je treće kolo plej ofa Evrolige i da, imamo samo jednog učesnika fajnal fora, baš kao što sam naslov kaže. Neko će reći mahom neočekivani rezultati u ovoj nedjelji ali svi oni koji podrobnije prate košarku, znaju da se timovi, koji su bili na 0-2 neće tek tako predati. Čak tri su u tome i uspjela, da produže neizvjesnost. Krenimo redom.
Olimpijakos je taj jedini putnik za Oaku i ako mislite da je to u istom gradu u kojem su i oni sami, Pirejci će vam objasniti drugačije. U trećoj utakmicu uradili su ono po šta su otišli u Monako, prilično rutinski dobili utakmicu u kojoj nije bilo ni Tajsa ni Dialoa. Znajući sve probleme koje su Monagašani imali, ovo je bilo nešto što nije moglo da se nadoknadi. Na sve to, utakmicu je prije vremena napustio i Strazel sa vidno bolnim izrazom lica. Osim samog poraza, sada kada je za njih plej-of gotov, biće mnogo interesantnije pratiti šta će se dešavati sa klubom i koji će timovi biti zainteresovani za neočekivanu ponudu igrača francuskog tima.
Do sada nismo čuli konkretne nagovještaje bilo kakvog riješenja a to zaista treba uzeti u obzir kada se očekuje potpuni fokus igrača na utakmice koje su bile pred njima. Iz iskustva znam da to nije lako i još jednom im treba čestitati na učinjenom u ovoj sezoni bez obzira na sam rezultat protiv ekipe koja je riješena da ovoga puta ode do kraja. Što se same utakmice tiče podatak da je Olimpijakos na poluvremenu imao 62% ubačenih trojki 11/18, uz 61 poen za 20 minuta, dovoljno govori o šansama domaćina kojih je ukupno bilo 8. Kada je Strazel napustio igru, kamera je uhvatila nemoćnog Markoišvilija kako maltene sam sjedi na klupi. Sve čestitke ovom momku koji u svemu ovome doživio i divne trenutke i nadam se da će na osnovu toga, dobiti neku novu šansu u budućnosti.
Na teren su zatim izašli igrači Hapoela iz Botevgrada i Reala iz Madrida.
Malo je onih koji su verovali u pobjedu domaćih, naročito kako se utakmica odvijala, iako nismo gledali onaj moćni Real iz prve dve utakmice. Mnogo loših pozicija za šut, mnogo promašaja iz igre pa čak i sa linije slobodnih bacanja, omogućilo je igračima Hapoela da u igri, za koju teško mogu da kažem koliko mi se ne dopada, isključivo na individualni kvalitet, produži ovu seriju. Izgleda da, makar u ovoj sezoni, neslavni rekord po najmanjem broju asistencija drži Bajern sa 6 (tako reče veštački pametnjaković) dok je Hapoel došao do jedne više. Brajant je osim 19 poena imao i skoro polovinu asistencija a isti broj poena ubacio je i Džouns. Vasa Micić, statistički bolji ali još uvijek ne u onom izdanju u kojem smo se nadali da ćemo ga vidjeti. Njih trojica su, uz dvocifrenog skakača Edvardsa najzaslužniji za ovu tesnu pobjedu koja je, po mom utisku, više proizvod lošije igre Reala.
Što se njih tiče izgleda da se kao najveći problem pojavio šut sa linije penala koji je bio ispod 50%. Sam kraj utakmice obeležio je komentar čovjeka koji je tek odnedavno pod svetlima reflektora pa koristi svaku priliku da izgovori nešto što katkada nema mnogo smisla.
Predsjednik Ofer Janaj je poslao sliku ekipe Reala kako se odjavljuje iz hotela. Nama, koji smo imali slična iskustva, to nije ništa novo ali omladini koja juri za klikom i senzacijom, fenomenalna prilika za prepucavanje po mrežama. Naime, baš navijači iz Podgorice mogu da se sjete utakmice iz sezone 99/00 kada je Budućnost vodila 2:0 pre odlaska u Beograd, na megdan Partizanu. Identično smo postupili jer to nije omalovažavanje protivnika već zdrav razum i ušteda vremena i sredstava. I mi smo napustili hotel u koji se nismo vratili jer smo pobjedili i u trećoj utakmici. Toliko o tome. Što se četvrte utakmice tiče, već sam se pitao da li Itudis ima nekog aduta u rukavu. Ukoliko je taj adut ovaj način igre, mislim da će Real znati da odgovori.
Zeleni iz Kaunasa su dočekali “svog” trenera i jednog od najboljih litvanskih igrača, sa željom da pokažu ono što već odavno znamo, da se nikada neće predati. Iako je prednost Fenera bila velika u jednom momentu nije bila i prevelika ukoliko pitate momke iz Žalgirisa. To su i dokazali iako su prvi put poveli na 2:14 do kraja utakmice. Nije im mnogo toga polazilo za rukom ali odustajali nisu i to je nešto što već decenijama krasi i litvanskog šampiona i litvansku reprezentaciju. Uz sjajnu bekovsku liniju, koja nije imala svoje veče, teret je poneo čovek o kojem sam već govorio, Onžulas Tubelis. Za ovo Onžulas pitajte Gugl. Pitao sam ga i ja.
Momak koji igra svoju prvu evroligašku sezonu sa svoje 24 godine, pravo je osvježenje među dobro poznatim igračima koji uglavnom mijenjaju klubove za koje nastupaju. Upravo njegovi poeni su bili to prvo vođstvo koje Žalgiris do kraja nije ispustio. Fener je s druge strane odigrao još jednu čvrstu, defanzivno kvalitetnu utakmicu ali je centarska linija postigla ukupno 16 poena uz svega pet ofanzivnih skokova. Ne sumnjam da će Šarunas Jasikevičius dobro analizirati razloge poraza, ukoliko već i nije jer njega, na svom terenu, dodatno zna da zaboli ovakav poraz i vjerujem da ćemo u trećoj utakmici ponovo vidjeti sve kvalitete Fenera koji po prikazanom u ove tri utakmice, slovi za jednog od favorita ukoliko se plasira na završnicu.
Što se jednog detalja sa utakmice, ukoliko faul Butkevičusa nad Boldvinom s leđa, nije namjeran onda zaista više ne znamo kakav će epilog sudijske odluke, poslije pogledanog snimka biti. Možda i bolje da ne razmišljamo.
Kao šlag na tortu, stigla je i poslednja utakmica kola, duel između Panatenaikosa i Valensije, dvije ekipa koje se nesrećnim slučajem, čitaj problemima i lošim igrama prvih, sastaju u borbi za fajnal for.
Već smo uživali u oba susreta i kada su mnogi očekivali čišćenje desilo se da je Valensija, dobrih 35 minuta odigrala jednu od najzrelijih utakmica u dosadašnjem delu sezone. A onda… A onda se dešavalo sve što nije trebalo. Da napomenem samo da mi je utisak da su svi kojima maternji nije grčki, navijali za Valensiju. Izuzimam i onih 50 procenata koji navijaju za vječitog rivala. Predigru samoj završnici začinio je, ko bi drugi u izostanku Janakopulosa, nego trener Ataman.
Njegovo zaletanje ka protivničkoj klupi, vjerujem, nije ništa novo sa čime su se Španci suočavali u dosadašnja 4 susreta.
Ali šta je to mirni Martinez rekao sudijama i zaslužio isključenje, za mene ostaje misterija. Ispostavilo se da je sve to više štetilo domaćinu.
[easy-tweet tweet=”
Pedro Martinez and Ergin Ataman got into a heated exchange on the sidelines, and BOTH GOT EJECTED 🤯 pic.twitter.com/0qrEIshv2a
— BasketNews (@BasketNews_com) May 6, 2026
“]
Valensija definitivno igra najlepšu košarku danas, ukoliko ne računamo potpuno bezidejnih pet poslednjih minuta. Njihova spoljna linija je fantastična. Njihova tranzicija takođe ali šut sa linije penala, a tu ne računam nesrećnog Sakoa, najslabija karika. Inače znam da nećete verovati, Sako ima najveći +/- indeks! Bilo bi zaista šteta da ni u trećoj utakmici nisu uspeli da dođu do pobjede.
Sada, kada su imali skoro 20 poena prednosti, deluje da imaju dovoljno samopouzdanja da se vrate u Španiju. Nadam se da ćemo imati tu priliku da i dalje uživamo u njihovoj igri. Što se tiče Panatenaikosa, nisu vodili ni jednog trenutka a “ukoliko kaniš pobijediti” malo ću parafrazirati Grunfa “moraš i povesti”. Hejs Dejvis u lošim procentima i Nan u svojim problemima sa faulovima, prepustili su lidersku ulogu čoveku koji je preporodio tim, Ti Džej Šortsu ali se vidjelo da je Valensija spremna na rizik njegovog šuta za tri, što poremeti i mentalno najjače igrače. Otuda i dvije promašene trojke u samoj završnici baš koliko ih je imao i Rogavopulos, uz još 5 pride.
Za kraj da konstatujem da smo uživali i da se nadam se da ćemo tek uživati u susretima koji nas očekuju a vas sve pozdravlja čika Kuzma.
