Strahinja Mrdak pripada novoj generaciji mladih crnogorskih boksera koja već potvrđuje svoj kvalitet na velikoj međunarodnoj sceni.
Dugogodišnji član „BK Budva“, kluba koji je iznjedrio brojne talente, šampione – Mrdak već ima evropsku juniorsku bronzanu medalju u svojoj kolekciji.
Vlasnik si evropske juniorske medalje. Kako danas gledaš na taj uspjeh? Ostaje li žal za finalom, stepenikom više ?
“Što se tiče bronzane medalje na evropskom prvenstvu i uopšteno tog meča, mislim da sam tada oštećen za prolazak u finale, ali to je samo bio podstrek da treniram još jače. Od tada do danas odboksovao sam oko 30 mečeva”, kazao je Strahinja Mrdak na početku razgovora za Sportski.me.
Ova godina za Mrdaka je počela turnirom u Lazarevcu – ličnim priznanjem, zlatnom medaljom.
Strahinja je sa tri vrhunske pobjede osvojio najsjanije odličje u kategoriji do 54 kilograma i pehar za najboljeg boksera tunrira za juniore u Lazarevcu.
Kada su u pitanju mečevi, dominantno je stigao do zlata pobjedama Mađarom Nagzom Rubenom, Slovakom Mihaelom Kincelom i domaćim borcem, reprezentativcem Srbije Ilhanom Šaćirovićem.
Dobra najava za ono što slijedi ?
“Da, odboksovao sam tri meča, osvojio zlato i proglašen sam za najboljeg juniora turnira”.
Kako izgleda jedan tvoj trening i koliko vremena provodiš u sali. Možeš li da nam malo opišeš radni dan ?
“Obično se budim u 5 ujutro kada obavljamo jutarnji trening koji traje oko sat vremena, nakon čega idem u školu. Večernji trening počinje u 17 sati i traje 2-3 sata. Treninzi su prilagođeni planu i programu našeg kluba i reprezentacije”.
Šta smatraš svojom najvećom prednošću u ringu, a na čemu još moraš da radiš?
“Svojom prednošću smatram moj predani odnos prema treninzima a to se kasnije ogleda u ringu. Moram da radim na svim poljima da bih dostigao sve o čemu sanjam”.
Koliko je teško uskladiti sport sa školom ili drugim obavezama koje imaš ?
“Za sada sve postižem. Osim sporta veliku pažnju usmjeravam na obrazovanje, pa sam tako prvi razred gimnazije završio sa odličnim uspjehom”.
Koji ti je dosad najdraži meč koji si odradio i zbog čega?
“Svi mečevi su posebni, ali mogu izdvojiti finale Svjetskog kupa u Azerbejdžanu protiv šampiona Kazahstana đe sam osvojio zlato. Prethodno sam pobijedio šampione: Gruzije, Uzbekistana i Rusije”.
Koji su ti još ciljevi do kraja 2026. godine. Slijedi šampionat Evrope u Budvi ?
“Ciljevi su mi da odboksujem što više mečeva, da skupljam iskustvo i naravno da uzmem najsjajniju medalju na Evropskom prvenstvu u Budvi”.
Koliko ti znači podrška porodice, trenera i prijatelja? Tvoj otac, Slavko je i trener. Šta te ovako najčešće savjetuje?
“Bez podrške trenera i porodice ne bi bilo moguće da se bavim boksom. Tata me savjetuje da sve radim polako i tačno, da svoje obaveze ne odlažem i da sve planiram unaprijed”.
Ti, si izabrao svoj sportski put – kako pomoći mladima da danas, izaberu svoj ? po tebi ?
“Po mojem mišljenju svi mladi bi trebali da uče, bave se sportom, da rade, da što manje vremena provode na ulici i na telefonu i da maštaju, jer od mašte kreće sve, a bez prethodnog, nema uspjeha”.
Kako da im se im ukaže na sve izazove koji dijele talente od ostvarenih asova?
“Talenat je ako imate zdravo tijelo i zdrav razum, ostalo je sve rad”.
Šta je potrebno da bi se došlo do tih visina ?
“Nadam se da ću doći do olimpijske medalje, za to je potreban ogroman rad i sreća”.
Bokserski klub Budva pravi je rasadnik talenata, šampiona. Medalje sa velikih takmičenja gotovo su postale navika. Koliko vam znači što svojim uspjesima obradujete crnogorsku sportsku javnost ?
“Da, Bokserski klub Budva je najstariji i najtrofejniji klub u Crnoj Gori, na čelu sa Nikolom Ružićem. Veliku zahvalnost dugujemo klubu koji nas prati u našoj karijeri”, zaključio je Mrdak.
Ovaj tekst je finansiran sredstvima iz Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija Ministarstva kulture i medija.
