Piše: mr Stela Burzanović, psihološkinja
˝Olimpijske igre su takmičenja između sportista u pojedinačnim i ekipnim disciplinama, a ne između zemalja. One okupljaju sportiste koje su imenovali njihovi nacionalni olimpijski komiteti, a čije je prijave prihvatio Međunarodni olimpijski komitet. Olimpijske igre, koje su se počele održavati u antičkoj Grčkoj prije 3,000 godina, su danas postale najprestižnije sportsko takmičenje u svijetu.˝ Danas se one održavaju u Parizu od 26.jula do 11.avgusta 2024.godine. I kada se zavše, na samom psihološkom nivou sportista, postavlja se pitanje šta dalje. Jer kada se završe Olimpijske igre psihološki stres je uobičajen kod sportista.
S obzirom na to da znamo da je značajan psihološki stres prisutan, preporuke su prije svega da je važno biti saosećajan, pun poštovanja i pružati podrškusvojim sportistima. Da koliko su važne same pripreme pred početak sportista kako na fizičkom tako i na psihološkom nivou, itekako su od značaja iste one, tačnije njihovo održavanje i nakon Olimpijskih igra ili generalno bilo koje vrste takmičenja. Nekada je i jako važno da li je sportista nadmašio sebe, da li je osvojena medalja ili jednostavno nije to uspio ovog puta ili je možda odustao. Kod osvojenih medalja, oni koji su premašili očekivanja, postigli svoje ciljeve ili bili zadovoljni svojim nastupima, bili su generalno pozitivni u vezi sa svojim takmičenjem. Međutim, sa sportistima i radu na njihovom mentalnom zdravlju i podršci to mora biti konstantno.
U većini slučajeva se može javiti i psihička blokada, depresije, anksioznosti nakon velikih takmičenj, upravo od prevelike želje za postignućima vrhovnim i eventualnih nemogućnosti njihovih dostizanja. Trebamo težiti visokim ciljevima i biti zdravo ambiciozni, ali moramo znati i biti svjesni i drugih strana takmičenja i da se to možda u ovom momentu neće ispuniti, ali to samo znači da treba i dalje da se trudimo, radimo konstantno kako na fizičkom tako i psihičkom nivou. Jer sigurno i da smo iz ovih igara nešto novo i saznali, nove možda tehnike i metode protivnika, razmijenili iskustva,…što znači da sve može ovo biti samo veliko iskustvo i životna lekcija za dalji sportski nastavak. Svakako, sam po sebi dolazak na Olimpijskim igrama je veliki uspjeh.
S obzirom na to koliko spoljnih faktora može uticati na rezultate, pažnja se takođe mora usredsrediti na stvari i koje se lakše kontrolišu. Predolimpijsko planiranje i postojanje socijalne podrške su ključni za one koji su lakše prešli na postolimpijski život- planovi od vjenčanja ili odlaska na odmor do možda diplomiranja, novog posla, pa čak i nove sportske sezone. Što nam govori upravo da sportisti takođe moraju sami da rade na sebi, odnosno na izgradnji identiteta izvan sporta, jer na taj način se pravi balans u životu- u privatnoj sferi, poslovnoj, sportskoj,…
Pored konstatnog rada na sebi i svom mentalnom zdravlja, planiranja u životu i slično, kako i prije i tokom Olimpijade, jako je važna sportistima podrška i empatija i nakon Olimpijskih igara i to upravo od ljudi koji su i bili svo vrijeme sa njima: podrška porodice, prijatelja, trenera, kondicionog trenera, psihologa, nacionalnog trenera, nutricioniste, terapeutskih masera, itd.
I kao što smo već prethodno rekli, empatija, poštovanje i podrška treba da postoji prema svima koji nas čine ponosnim na najvećoj sportskoj sceni!
